Nedavno su video igrice postale žrtve predrasuda i optužbi da imaju negativan uticaj na mentalno i fizičko zdravlje igrača. Međutim, koliko god da je tačno da preterano igranje video igrica može da ima negativne posledice, kao i bilo koja druga stvar koja se radi neumereno, najnovija istraživanja su pokazala da igranje igrica u normalnoj količini može da bude od koristi. Video igrice mogu da imaju pozitivan uticaj na zdravlje i sveobuhvatno dobro dece.

Promena načina na koji percipiramo video igrice

Za decu najskorije generacije, digitalne alatke su postale njihov maternji jezik: jezik koji koriste da komuniciraju, da se izraze i da razumeju svet oko sebe. Digitalni izvorni govornici takođe provode dosta vremena igrajući video igrice i vrlo su ludi za društvenim mrežama, nekada i u obliku virtuelnih svetova. Stoga, neki nastavnici nailaze na prave poteškoće da uključe i motivišu svoje učenike da se uključe i angažuju kroz neke tradicionale metode učenja. Razlog za to je možda to što formalne nastavne metode ne zadovoljavaju potrebe, očekivanja i prioritete učenika današnjice.

Neki nastavnici, koji su shvatili da elektronske spravice sasvim moguće imaju veoma bitnu ulogu u obrazovanju, su počeli sa korišćenjem igrica i tehnologije kako bi zadovoljili potrebe svojih učenika i promenili su neke postojeće metode za učenje nekim najskorijim naprecima u tehnologiji.

Kao rezultat jedne ovakve radikalne promene, nastavnici su sada voljni da kreiraju edukativne digitalne igrice. Fokus je više na njihovim poučnim karakteristikama nego što je na samoj tehnologiji. Na primer, Game Maker je besplatan program koji koriste mnogi nastavnici u raznim školama da prave digitalne igrice koje odgovaraju njihovom načinu predavanja. One se u najveće koriste u obuci za stimulisanje i u stvarnoj okolini. Povrh toga, ove digitalne igrice uključuju veliki broj učesnika različitih profila, kao što su hirurzi, vojnici, vatrogasci itd. Oni takođe omogućavaju i virtuelnu stvarnost gde učesnici mogu da pretražuju, razgledaju i prisustvuju virtuelnim časovima u kojima mogu da komuniciraju i sarađuju, bez obzira na fizičke i geografske prepreke između učenika i fakulteta.
Koristi digitalnih igrica

Digitalne igrice imaju nekoliko edukativnih prednosti. One mogu da razviju kognitivne, prostorne i motorne veštine i da doprinesu poboljšanju tehnoloških veština. Mogu se koristiti za učenje novih činjenica, za poboljšanje sposobnosti za pamćenje i sećanje, kao i za učenje uzročno posledičnih principa i za rešavanje složenih problema. Takođe, one podstiču kreativnost i daju praktične primere koncepata i pravila koje bi inače bile komplikovane za dočaravanje u pravom svetu. Na posletku, one mogu biti neizmerno korisne za sprovođenje eksperimenata koji bi inače bili opasni u pravom životu, kao što je korišćenje potencijalno štetnih hemijskih proizvoda.

I pored njihovih pedagoških odlika, nisu sve video igrice dizajniranje za učenje; međutim, njihova zajednička odlika je to da u sebi poseduju elemente koji predstavljaju izazov i promovišu kognitivne veštine kod učenika. Digitalne igrice su bazirane na premisi da igrači moraju da uče, pamte, istražuju i dolaze do dodatnih informacija da bi napredovali u raznim nivoima u igri.

Igranje je postalo sinonim za učenje i jedna od mnogih prednosti digitalnih igrica je mogućnost da dozvoli igračima da uče u podsticajnoj okolini u kojoj mogu da greše i uče kroz igru. Ova vrsta okoline je posebno pogodna za učenike koji više vole da činjenice budu nekoliko puta ponovljene, što bi im dalje pomoglo da bolje razumeju određene koncepte koje bi u suprotnom doživeli kao komplikovane ili dosadne.

matrix-1461373324wtc

Digitalne igrice promovišu pravu saradnju među korisnicima i do neke mere su veoma slične organizacijama za učenje i rad koje propagiraju timski rad, gde učesnici dele svoja otkrića i znanja i uče jedni od drugih. Igrice razvijaju takmičenja za više igrača i podstiču saradnju, motivišući igrače da se priključuju timovima i takmiče protiv protivnika. Igrači mogu da prave timove, da dele informacije u pisanom obliku ili usmeno, i da uče posmatrajući druge igrače. Početnici mogu da uče od svojih vršnjaka i da poboljšaju svoje veštine. Digitalne igrice mogu da imaju i emocionalni uticaj na igrače, pa im pomaže da povećaju samopouzdanje i omogućuje im da se uključe u društvene aktivnosti.

Igranje igrica može da utiče umirujuće na učesnike koji vole da izraze široki dijapazon osećanja čak i u drugim zabavnim aktivnostima, ali u sigurnoj i kontrolisanoj okolini. Osećanja tokom igre mogu da idu od sreće, empatije, preko besa, frustracije i osećaja pobede. Ova promena osećanja prouzrokuje da igrači ostanu potpuno zaneseni igrom. Pored svega, istraživanja su pokazala da osećanja mogu da podstaknu proces pamćenja.

Pod uslovom da digitalne igrice mogu da izazovu različita osećanja, one mogu da pomognu igračima da zapamte činjenice živopisnije, što podstiče kogitivni proces. Pored toga, digitalne igrice mogu da povećaju samopouzdanje igrača i da im omoguće da nešto postignu. Način učenja se podudara sa veštinama svakog igrača i pruža im odgovarajuće povratne informacije, pa tako imaju veće šanse da realizuju svoje ciljeve.

Svi razlozi gorespomenuti i primeri koji objašnjavaju koliko korisno igranje digitalni igrica može da bude, samo opravdavaju činjenicu da od njih imamo koristi. U eri tehnologije u kojoj trenutno živimo, neophodno je koristiti digitalne igrice kao oblik učenja i obrazovanja koji zasigurno može imati pozitivan uticaj na mentalno zdravlje kako dece tako i odraslih.