Kao jedan od svetskih simbola sredinom devedesetih godina prošlog veka, Tamagoči je izazvao dosta ozbiljno interesovanje u naučnom smislu, stvarajući potrebu stručnjaka da obrate više pažnje na obrazovnu vrednost igrica sa virtuelnim ljubimcima. Do sada je najveći broj tih vrednosti proučen, testiran i odobren u praksi. Unapređen i dalje razvijan da ugodi svim potrebama deteta savremenog društva, virtuelni ljubimac danas pokazuje ozbiljan potencijal u tome da postane mali pomoćnik svim roditeljima. Ako razmišljate da usvojite jednog virtuelnog ljubimca za sebe, evo nekih korisnih stvari koje bi trebalo da znate.

 

Aktivna igrica koja promoviše staranje o drugima umesto nasilja nad drugima

Kada su igrice sa virtuelnim ljubimcima prvi put dizajnirane, ideja iza čitavog projekta je bila jednostavna: da bi odvratili decu od igranja video igrica koje promovišu nasilje, stručnjacima je bilo potrebno da osmisle igricu prikladniju za decu, ali isto toliko aktivnu i zabavnu. Pošto čak i najnemirnija deca nisu uspela u tome da ne pokažu interesovanje u interakciji sa životinjama, virtuelni ljubimac je bio očigledan izbor.

Spojivši dve stvari koje deca najviše vole, igrice i životinje, stručnjaci su zasigurno napravili najefikasniji alat koji će decu odvratiti od agresivnog ponašanja u digitalnom svetu. Onog trenutka kada je ogroman potencijal igara sa virtuelnim ljubimcima otkriven, ljudi koji se bave obrazovanjem dece su bili više nego zainteresovani da ove igrice prilagode specifičnim potrebama deteta u razvoju.

Nakon uspešne saradnje ljudi iz obrazovanja i sveta programiranja, roditelji su sa zadovoljstvom svojoj deci predstavili neodoljivog i druželjubivog virtuelnog ljubimca.

 

Period testiranja pre nego što pravi kućni ljubimac stigne u dom

image01

Virtuelni pas se dokazao kao veoma efikasan alat i jednostavan način da roditelji nauče svoje dete nekoliko stvari u vezi sa staranjem o svojim krznenim prijateljima. Kada se druži sa svojim ljubimcem, dete uči šta znači ispunjavati potrebe drugog živog bića i živeti sa njim.

Iz vaše perspektive, perspektive odrasle osobe, usvajanje virtuelnog psića eliminiše potencijalni rizik jurnjave za malcem koji laje, za kojim ćete stalno čistiti tepihe i zbog kog ćete juriti kod veterinara svakog drugog dana.

Iako je to veoma lepa stvar, nije uvek dobar trenutak za primanje još jednog člana u porodicu. S druge strane, usvajanje virtuelnog ljubimca umesto pravog je dobra prilika da testirate koliko je vaše dete sposobno i motivisano da se zaista stara o pravom psu.

 

Jedinstvena prilika da upoznate zmaja

Ipak, ponekad pas nije dovoljan. U suštini, svako treće dete pokazuje interesovanje za egzotične, pa čak i opasne životinje. Razumljivo je da deca budu fascinirana tigrovima, lavovima, pandama ili slonovima, imajući u vidu da većina dece nikada ne dobije priliku da ih vidi, kamo li da se druži sa njima.

Samo iz tog razloga, prilika da se nauči više o ovim životinjama kroz igru je zaista dragocena. Iako se vaše dete već sprijateljilo sa psićem ili mačkom, nemojte im uskratiti mogućnost da imaju egzotičnog ljubimca. Uostalom, ko još ne bi voleo da čuva zmaja u svojoj spavaćoj sobi?

 

Lekcija o životu

image02

Kog kod ljubimca vaša porodica izabrala, svaka od ovih virtuelnih životinjica poseduje značajan potencijal za podučavanje vašeg deteta o ozbiljnim stvarima u vezi sa životom. Postoji mnogo kompleksnih životnih lekcija koje treba predstaviti mladima, a mnogo njih čak ni odrasli ne mogu još da nauče.

Igre sa virtuelnim ljubimcima mogu pomoći da se deci predstavi ideja o tome kako prijateljstva funkcionišu tako što će ih učiti o važnosti staranja o nekome. Pružanjem ljubavi i pažnje svom virtuelnom ljubimcu svakog dana (hraniti ga kada je gladan ili biti tu kada želi da se igra) je jednostavan način da deca nauče kako da budu bolje osobe.

 

Virtuelni ljubimci ubrzavaju društveno-emotivni razvoj

Ipak, učenje o adaptiranju na potrebe drugog živog bića i sposobnost da se svaka od tih potreba ispuni je samo vrh ledenog brega kada je u pitanju obrazovni potencijal igara sa virtuelnim ljubimcima. Ispitujući taj potencijal, nekoliko različitih istraživanja je u svoja testiranja uključilo decu sa posebnim potrebama i poteškoćama u razvoju, a rezultati su veoma zanimljivi.

Deci sa socio-emotivnim oštećenjem, virtuelni ljubimac pruža malo zastrašujuću priliku da vežbaju svoje socijalne veštine. Čak i kada ne postoji prava osoba na drugom kraju, imati virtuelnog ljubimca za prijatelja podstiče proces učenja društvenog ponašanja, staranja o i povezivanja sa drugim živim bićem, što ovoj deci može biti zaista teško.

Ohrabrivanjem da se povežu sa drugima, digitalna interakcija sa ljubimcima može pomoći ovoj deci da prebrode izazove socijalnog ponašanja u stvarnom svetu.

I zabavnog i obrazovnog karaktera, virtuelni ljubimci su najbolji mogući izbor za decu u ranom stadijumu emocionalnog razvoja: zahtevajući dugoročno angažovanje, virtuelne životinje prave reprodukciju životnog ciklusa i uče decu o obavezama, predanosti i prijateljstvu. Iako su samo neki od mnogih, ovi razlozi su i dalje veoma uverljivi za doček novog člana u vašu porodicu, pa makar on bio i virutelan.